"Put oko sveta", tekst Branislav Nušić, režija Jug Radivojević, koprodukcija Kruševačko pozorište i festival Dani komedije


Put oko sveta u režiji Juga Radivojevića je izvođački ambiciozno tumačenje klasične komedije Branislava Nušića koja kritički govori o primitivizmu, malograđanštini, zavisti, sujeti. Kroz živopisan lik trgovca Jovanče Micića koji iz Jagodine kreće na put oko sveta, prolazeći kroz Budimpeštu, Njujork, Bahame i druga mesta, kritikuju se neznanje, zatvorenost, ksenofobija i druge društveno-kulturološke predrasude. U predstavu su uključeni i naši aktuelni društveno - politički problemi, na primer pitanje Kosova, što ovu klasičnu komediju još više približava današnjem gledaocu.

Ana Tasić
Selektor festivala, teatrolog i pozorišni kritičar

КРУШЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ

ФЕСТИВАЛ „ДАНИ КОМЕДИЈЕ“ ЈАГОДИНА

Копродукција: Крушевачко позориште – Фестивал „Дани комедије“ Јагодина


Бранислав Нушић
ПУТ ОКО СВЕТА

Управник
Бранислав Недић
Редитељ
Владимир Попадић
Драматург
мр Спасоје Ж. Миловановић
Пословни секретар
Ана Тончић
Организатор
Бојан Ћетковић
Маркетинг
Светлана Ђурђевић
Технички шеф
Југослав Костић


Адаптација, избор музике и режија
Југ Радивојевић
Сценограф
Александар Денић
Костимограф
Јелена Стокућа
Кореограф
Петар Пјер Рајковић
Лектор
Радован Кнежевић
Драматург
мр Спасоје Ж. Миловановић

 

Играју
Јованче Мицић
Милорад Мандић Манда
Јулишка
Љиљана Стјепановић
Човек с ногом
Милија Вуковић
Детектив
Нико
Вуксан
Мохарем
Србин
Небојша Вранић
Мика телеграфиста
I члан комисије
Брица
М. Заде
Дејан Тончић
Јанаћко
Морнар
Илија
I Персијанац Пера Куроки
Бојан Вељовић
II општински изасланик
Комесар
Пера
Емин
Србин
Боба Стојимировић
I општински изасланик
I Срби,
Бен Саид
Србин
Вуксанов чове,
Жена из харема
Фуад Табучић
Професор
Вуксанов човек
Душан Јовановић
Сава, Ерчибал,
Чарл,
Чио-Чи
II Персијанац
Србин
Драган Маринковић
Светислав
Теодор
Дете
Србин
Никола Ракић
Тома
Во-Ки
Тома Трифуновић
Кондуктер
II продавац новина
Јанг-Ци
Србин
Брицин човек
Песијанац
Предраг Миленковић
II члан комисије
I продавац новина,
И-ЛИ-ЈА,
Србин,
Брицин човек,
Персијанац
Никола Пантовић
Србин,
Американац,
Вуксанов човек,
Персијанац
Мирослав Дебељаковић

БРАНИСЛАВ НУШИЋ
(08.10.1864. Београд – 19.01.1938. Београд)
Академик, писац, беседник, народни трибун, службеник краљевске владе, дипломата, покретач многобројних новина и чласописа, управник и драматург Краљевског Српског Народног позоришта у Београду, Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Сарајеву, оснивач Народног позоришта у Скопљу, оснивач Позоришта за децу „Рода“ у Београду, „најдуховитији човек на Балкану“, како су Нушића називали инострани критичари упоређујући његова дела са делима најзначајнијих светских писаца од Молијера до Фејдоа, оставио је потресно сведочанство о свом пореклу у Књизи првој, незавршеном аутобиографском рукопису, вероватно у првој деценији 20. века:
„Ја не носим своје презиме. То је презиме једног београдског бакалина, које је мој отац присвојио, немајући своје.
Ко ће све знати, како ли сам се ја звао?
И то је мало. Ја не знам ни шта сам. Балканац јесам свакако. Има у мени и арнаутскога, и влашкога, и српскога. Мајка ми је српског порекла. Највише сам, дакле, Србин.
Путовао сам по Македонији и по оним крајевима око Преспанског језера, одакле су моји стари по оцу. Нисам никаквог трага нашао. Сада се та села манифестују као бугарска и у њима је седиште Сарафовљвог штаба.
Српске „патриоте“ на картама мажу та села српском бојом, а мене ...?“
Можда је управо дајући одговор на питање таквих и сличних „патриота“ као нити један други писац на српском и балканском простору успео да препозна све оне историјске догађаје који су, као системска новина, пресудно утицали на измену “друштвене нарави”.
Кроз своје комедије и драме успоставио је хронологију друштвеног развитка у Србији. Та хронологија огледа се пре свега у Нушићевом непосредном друштвеном и личном искуству времена праизведби, на пример: Народни посланик (1896.) у почетку изразитих политичких борби, Госпођа министарка (1929.) у честим мењањима влада, Ујеж (1935.) у наглом бујању женских феминистичких удружења итд.
Све до вечне славе коју је изборио за себе и нас.

ЈУГ РАДИВОЈЕВИЋ
Рођен у Београду 01.03.1972. Основну и средњу школу завршио је у Врању, као и нижу музичку школу (одсек - виолина). Дипломирао је на Факултету драмских уметности Универзитета у Београду, на одсеку Позоришна и радио режија, у класи професора Светозара Рапајића, представом Коштана у Југословенском драмском позоришту у Београду.
До сада је режирао 86 представа у скоро свим позориштима Србије, за које је вишеструко награђиван како за режију, тако и за представе у целини на многобројним фестивалима у земљи и иностранству: Стеријино позорје, „Јоаким Вујић“, Дани класике, Јоакимфест, Дани комедије, ФЕСТИЋ, „Борини позоришни дани“, Међународни позоришни фестивал за децу – Котор, Међународни позоришни фестивал за децу – Бања Лука, Међународни позоришни фестивал – Куба, Међународни фестивал луткарских позоришта – Русија ...
Добитник је награде из фонда „Др. Хуго Клајн”, за најбољег студента режије 1993/94 и националног признања „Златна значка Културно просветне заједнице Србије“.
Од 2000. до 2004.год. био је стални редитељ Југословенског драмског позоришта у Београду.
Од школске 2004/05, ради као асистент на Факултету драмских уметности Универзитета у Београду, на катедри за глуму.
Представа Пут око света је његова прва режија у Крушевачком позоришту.