Dani komedije Jagodina

недеља, 27.03.2011.
"РАЊЕНИ ОРАО или СМЕЈУ ЛИ ДЕВОЈКЕ ДОПУСТИТИ ПРОБУ ПРЕ БРАКА" - Милица Јаковљевић – Мир Јам
Режија: Велимир Митовић
ГПЈ Јагодина

Када је после II светског рата, током кога није објавила ни редак, дакле није се компромитовала, Мир Јам наставила да своје сентименталне романе објављује у наставцима у београдској дневној штампи, убрзо је и уредницима и њој било јасно да је предратној грађанској литератури одзвонило и да за њене хероје више нема места. Њихов пијадестал у новом комунистичком друштву заузели су хероји рата и хероји обнове и изградње пролетерске земље у којој више није било класе чији су репрезенти били јунаци романа Милице Јаковљевић алијас Мир Јам. Краљица љубавног романа Краљевине Југославије нечујно је сишла са трона и од најчитанијег писца старе постала заборављена списатељица нове државе. Требало је да прође две деценије од њене смрти да драматизација њеног романа Рањени орао не врати интересовање за ауторку чијој се литератури замерала повшност и лепршавост и која је била далеко од живота какав можемо наћи у стваралаштву њених савременика.
Захваљујући Бориславу Михајловићу Михизу, односно његовој „господственој ведрини, неугасивој духовној радозналости и морализму обузданом ретким смислом за хумор“, како га је прецизно осликао један критичар, Рањени орао је од упутства за младе девојке које Мир Јам уводи у тајне љубави и брачног живота, али у замке истих, постао врло згодан предложак за позоришну игру. С поднасловом Смеју ли девојке допустити пробу пре брака, Соја Јовановић је 1972. врло маштовито и с много духа у Атељеу 212 остварила представу која се и данас памти.
Летвица је, дакле, на самом почетку послављена високо и од тада ова Михизова драматизација пред редитеље поставља захтевне задатке који се издижу изнад сентименталне приче о главној јунакињи Анђелки која се, у трагању за искреном љубављу неминовно судара са окошталим схватањима патријахалне средине. Завртети игру око идеалне девојкеали „мало начете“ у којој ће (се) заиграти њен муж патријахални горштак, али и индустријалац авантуриста, будући самоубица, иначе кривац за њену „начетост“, њена права и искрена љубав авијатичар – њен „рањени орао“, па и још по неко и у тој игри направити отклон од „мирјамовске“, сладуњаве, сентиментале, мелодрамске прозе изазов је достојан стваралаца спремних да изађу из шаблона и заобиђу све замке које ће им се наћи на путу.
Такву спремност исказао је и Велимир Митовић јасним одређењем да и ликове и ситуације изведе из равбнотеже сентименталне ушушканости љубавних романа и озбиљно нагне ка комедији која бира средства и начине којима ће направити отклон о коме је било речи. Појачати и емоције и страсти и пренагласити боје карактера јунала водећи рачуна да се не пређе граница која води исмевању осећајности и све остане под контролом доброг укуса, био је подједнако важан и инспиративан задатак и за Митровића и за ансамбл. Редитељ је, иако скучених могућности за избор протагониста, пронашао сасвим добру и функционалну поделу која му је пружила упориште да замисао о поставци Рањеног орла ослобођеног копрене свилених тонова којима је Мир Јам заодевала своју прозу, оствари до краја.
Живорад Ђорђевић

РАЊЕНИ ОРАО ИЛИ СМЕЈУ ЛИ ДЕВОЈКЕ ДОПУСТИТИ ПРОБУ ПРЕ БРАКА

Костимографија: Загорка Ђорић
Музика: Славиша Маленовић
Сценски покрет: Петар Рајковић
Маска: Драгољуб Јеремић

Лица
Мир Јам
Виолета Пешић
Анђелка Бојанић
Тања Махмутовић
Мишо или Томо
Драган Буњевац
Госпођица Нада
Бранка Маринковић
Ненад Алексић
Александар Антић
Невенка Митровић
Јелена Јовановић
Гојко Марић
Ненад Петровић
Вукица
Марија Дебељаковић
Сафет
Милош Лазић

Испицијент
Драган Станчевић
Гардеробер
Снешка Николић
Светло
Зоран Булатовић
Техника
Светица Миловановић
Дарко Миловановић