Народно позориште у Нишу

Бранислав Нушић
ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Режија: Андраш Урбан

Драматург: Нинослав Шћепановић
Костимограф: Ирена Белојица
Сценографија и избор музике: Андраш Урбан
Лектор: Наташа Илић

Лица
Агатон: ПЕТАР АНТИЋ
Симка: САЊА КРСТОВИЋ
Танасије: ДРАГИША ВЕЉКОВИЋ
Вида: КАТАРИНА АРСИЋ
Прока: ДРАГОСЛАВ САВИЋ
Гина: ВЕСНА ЈОСИПОВИЋ
Мића: МЛАДЕН МИЛОЈКОВИЋ
Трифун: МИРОЉУБ НЕДОВИЋ
Адвокат: АЛЕКСАНДАР КРСТИЋ
Даница: НАЂА НЕДОВИЋ
Тетка: ЕВГЕНИЈА СТАНКОВИЋ
Сарка: СНЕЖАНА ПЕТРОВИЋ

Инспицијент: Сретен Цветковић
Тон мајстор: Владислав Ђорђевић
Суфлер: Мирославица Живадиновић
Видео рад и монтажа звука: Слободан Илић
Сликарско вајарски радови: Владимир Крстић
Дизајн светла: Дејан Митић

БРАНИСЛАВ НУШИЋ (1864-1938), српски писац романа, драма, прича, есеја и зачетник реторике у Србији. Такође је радио као новинар и дипломата.
Нушић се борио у српско- бугарском рату 1885. године. Након рата објавио је контраверзну песму „Два раба“ у „ Дневном листу“, због које је осуђен на две године робије. Песма је исмевала српску монархију, а посебно краља Милана.
Нушићево стваралаштво неки деле на три раздобља, период владавине Милана и Александра Обреновића, период између 1903. и 1918. године и период од краја Првог светског рата до његове смрти. Други га, међутим, сматрају писцем две епохе реализма: класичног (осамдесете године ХIХ века, са истакнутим делима – „Народни посланик“ и „Сумњиво лице“) и социјално ангажованог (тридесете године ХХ века, са делима „Покојник“ и „Ожалошћена пореодица“).
1900. године Нушић је постављен за секретара Министарства просвете, а 1904. године постао је управник Српског народног позоришта у Новом Саду.
1905. године напустио је ову функцију и преселио се у Београд, где се бавио новинарством. Писао је под псеудонимом Бен Акиба.
После рата Нушић је постављен за првог управника Уметничког одсека Министарства за просвету. На овој позицији остао је до 1923. године. После тога постао мје управник Наородног позоришта у Сарајеву, да би се 1927. године вратио у Београд. У последњој деценији свог живота, Бранислав Нушић поново постаје опозиционар, а као пропадник Народног фронта јавно говори против фашизма. 10. фебруара 1933. године постао је редовни члан Српске краљевске академије, а приступну академску беседу посвећује Стеријином раду.

AНДРАШ УРБАН рођен је 1970. године у Сенти. Живи и ради у Суботици. Завршио је студије режије на Академији уметности у Новом Саду у класама проф. Влатка Гилића и проф. Боре Драшковића. Од 2005. директор је Мађарског позоришта „Деже Костолањи“ у Суботици. Оснивач је интернационалног позоришног фестивала Desire Central Station. Иза себе има тридесетак режија и разних награда. Његове представе имају препознатљиву поетику. У раду га карактерише искреност и отвореност.