ЧУДО У ПОСКОКОВОЈ ДРАГИ

Анте Томић
ЧУДО У ПОСКОКОВОЈ ДРАГИ
редитељ Снежана Тришић

Адаптација и драматизација: Маја Пелевић
Сценограф: Љубица Милановић
Костимограф: Мирна Илић
Композитор: Ирена Поповић Драговић
Сценске борбе: Драган Стојменовић
Лектор: Татјана Берток Зупковић
Асистент костимографа: Марко Маросиук

Улоге
Јозо Поскок: Јован Ристовски
Крешимир Поскок: Милан Вејновић
Бранимир Поскок: Срђан Секулић
Звонимир Поскок: Марко Макивић
Домагој Поскок: Лука Миховиловић
Ловорка: Миња Пековић
Горан Капулица: Милош Милић
Ратко/сви остали мушкарци: Ђорђе Марковић
Тета Роса: Весна Кљајић Ристовић
Тета Боса: Кристина Јаковљевић
Мирта: Јелена Михајловић
Мирна: Сања Моравчић
Дон Стипан/Миле Скрачић/ Суткињин муж: Зоран Бучевац
Суткиња/свеостале жене: Сузана Вуковић
Сви остали мушкарци: Владимир Грбић
Бранко Лукач

Анте Томић, хрватски књижевник и новинар, завршио је студије филозофије и социологије на Филозофском факултету у Задру. Као писац, први пут објављује у часопису Торпедо, а1997. године излази му прва збирка прича Заборавио сам гдје сам паркирао. Његов први роман Што је мушкарац без бркова, постигао је велики успех и до сада је имао седам издања. Томић је добитник награде хрватског новинарског друштва за репортажу и колумну, а његова дела на сцени су бројних театара и по њима су снимани филмови.

Реч редитеља
Вероватно је ово представа о невероватним интимним и друштвеним истинама због које поцрвениш, смејеш се и патиш. Да ли је могуће због једног вођења љубави урушити милитантно наслеђе патријахата и неостварену љубав чекати 15 година? Да ли је могуће да државни органи реда и закона избегну корупцију а лоши момци постану добри? Да ли је могуће да жена разоружа разбојнике а уместо војне силе екстремни спортови освоје територије и људе? Да ли је могуће да транзиција не уноси хаос а национализам не рађа насиље? Да ли је могуће? Верујем у чуда.