Dani komedije Jagodina Vesti Najave Obavestenja

У Јагодини је у 83. години живота преминуо Добрица Милићевић дугогодишњи уметнички директор фестивала "Дани комедије".

Новинар, писац, љубитељ позоришне уметности, опчињавајућег, баршунастог гласа али надасве прави господин у свакој прилици отишао је у вечност ненаметљиво и тихо. У срцима оних који су га знали остаће као речити господин, образован, информисан, достојанствен, готово увек насмејан, спреман за шалу, али и добронамерну критику. До краја свог живота залагао се за развој и одбрану како новинарске професије, тако и позоришне уметности и културе у опште.

О новинарском позиву је изјављивао:

„То морате да имате у себи, у моје време су људи одлазили у новинарство зато јер их нешто вуче изнутра да то постану, није се ишло трбухом за крухом, на жалост данас имате ту појаву.
У моје време то је било нешто јаче од вас, осећате одговорност да се обраћате јавности.“

О фестивалу „Дани комедије“, чији је један од оснивача:

„О фестивалу „Дани комедије“ могу Вам рећи све најлепше, то није куртоазија, то није субјективност то је истина, то је један од ретких фестивала који је врло угледан у свим круговима у најширој културној јавности Србије. Дакле, он строго води рачуна о квалитету представа, ви нећете наћи за ових педесет година било кога ко ће ставити неку примедбу на „Дане комедије“, тај не постоји.“

БИОГРАФИЈА:

Добрица Милићевић је рођен у Мајуру (град Јагодина) 1937. године, где му је отац био просветни радник и директор школе.
Новинарством је почео да се бави као војник у листу ,,За победу'' Треће армије са седиштем у Скопљу. После војног рока наставио је студије на Филозофском факултету у Београду, али се пре завршетка вратио своме граду, када је основана радио станица 1962. године. У тадашњем Радио Светозареву био је први спикер, репортер и уредник све до 1974.године.

1974. године одлази у Радио Београд у којем је радио пуних 25 година до одласка у пензију.
У Радио Београду обављао је више дужности, од водитеља до редактора и уредника, да би после неколико година био постављен за одговорног уредника информативног програма, касније и за заменика главног и одговорног уредника.

За радио стваралаштво добио је сва признања укључујући „Орден заслуга за народ“ и највише сталешко признање ,,Димитрије Давидовић'' за уређивање програма Радио Београда.

Добрица Милићевић објавио је више запажених радио и телевизијских емисија, документарних телевизијских репортажа и неколико филмова о најзначајнијим манастирима Србије и Русије.
Написао је шест књига, од којих је највећи број посвећен догађајима у Русији. Посебно је запажена серија његових телевизијских филмова и књига о легендарном песнику Сергеју Јесењину.

У своме граду вратио се и својој првој љубави-позоришту, у коме је последњих 17 година обављао дужност уметничког директора фестивала “Дани комедије“.
За допринос позоришној уметности уручена му је и „Октобарска награда“ града Јагодине.

Међу последњим признањима је „Награда за допринос развоју новинарства и достојанства новинарске професије“, коју додељује „Клуб новинара Поморавља“ маја 2018. године.

Привилегија је била сарађивати са њим!

Колектив Културног центра "Светозар Марковић" и фестивала "Дани комедије" у Јагодини.

„ЗЛАТНИ ЋУРАН“ ЛАНЕТУ ГУТОВИЋУ

Фестивал „Дани комедије“ у Јагодини донео је одлуку да на 49. фестивалу, марта идуће године, награду за животно дело добије Милан Лане Гутовић.

Популарни глумац, у својој богатој уметничкој каријери, оставио је дубок траг и постао, захваљујући пре свега телевизијским серијама, популаран и омиљен код најшире публике.

Гутовић је имао први сусрет са гледаоцима у Јагодини већ прве године фестивала пре 49 година улогом у легендарној представи „Буба у уху“ Југословенско драмског позоришта. Лане Гутовић је добио 1978. године Статуету „Ћуран“ за улогу Владимира у представи „Пучина“ истог позоришта.

Историографија позоришног живота у нашој земљи, увек ће бележити да је Лане Гутовић био један од чувених миљеника Бојана Ступице, такозваних „Бојанових беба“ од којих помињемо његове колеге са класе Јосифа Татића, Светлану Бојковић, Ивана Бекјарева, Ђурђије Цветић и Танасија Узуновића.

РЕЧ СЕЛЕКТОРА
ГОРКЕ КОМЕДИЈЕ
Небојша Брадић
Селектор фестивала

У „годинама опасног живљења” комедија је озбиљан посао.
Позоришта се, међутим, опредељујући се за „комични залогај”, најчешће задовољавају одвећ малим и сувише лаким. Редитељи препуштају комедиографске текстове глумцима, који се, опет, ослањају на неколико познатих и не претерано инвентивних комичних ефеката, па се око свега много и не труде. Све остаје на мршавим досеткама, које се не распламсавају у позоришну игру.
Викторијански глумац Едмунд Кин је на самртној постељи, кад га је неко упитао како се осећа, рекао: „Умирање је лако, комедија је тешка”. Када радите класично драмско дело, имате неограничено задовољство у откривању онога што зовемо људским судбинама. Ако се приликом сценског извођења комедије публика не смеје, не можете је оптуживати да није сагледала највише циљеве драме.

Комедије које сам издвојио за овогодишњу едицију Фестивала „Дани комедије“, можда неће публику насмејати у очекиваној мери. Показаће се, међутим, да се у најбољим комедијским представама и те како могу открити људске судбине и тамне стране овог света, као што је то могуће и у представама трагедија. Тако постаје јасно да „трагично” и комедија могу сасвим лепо да се сједине у делу које представља „наш свет”.

Горка комедија је естетска објективација проистекла из хаотичне реалности морала и изгубљеног, нарушеног поретка света. У горкој комедији комични набој је истовремено неодољив и опасан, зато што се налази на граници између позоришне представе и приватног живота.

Критеријуми избора представа подразумевали су критички ангажман, професионализам и целовитост израза. Овај избор карактеришу редитељска читања класичног и савременог текста, велики број глумачких креација и продукцијска заокруженост. Због тога, а и горе наведеног, за 49. „Дане комедије“ предлажем следећи репертоар:
Јованча на путу око света, по тексту Бранислава Нушића, у режији Золтана Пушкаша и у продукцији Српског народног позоришта из Новог Сада.

Комедија Бранислава Нушића на сцени Српског народног позоришта у „новом руху” и новом духу, померена у жанру ка изразу ближем данашњем позоришном сензибилитету.
Зла жена, Јована Стерије Поповића, у режији Иве Милошевић и у продукцији Народног позоришта из Суботице.

Бидермајерски стилизована, на трагу „мијачевских” читања Стерије, ова Зла жена проговара о судбини жене која се супротставља брачним конвенцијама.
Корешподенција, по тексту Борислава Пекића, у режији Горчина Стојановића и у продукцији Звездара театра из Београда.

Пекићеви Цинцари или Корешподенција постављају увек присутну дилему: како остати доследан свом слободарском духу, а ипак, очувати породицу.
Црна кутија, по тексту Ане Ђорђевић, у режији Андреја Носова и у копродукцији Београдског драмског позоришта.

Трагикомедија заснована на филму Савршени странци, Паола Ђеновезеа, кроз тамну гаму са комичним детаљима говори о хаотичној лабилности савремених бракова и међуљудских односа уопште.
Власт и њена опозиција, по тексту Небојше Ромчевића, у режији Егона Савина и у продукцији Народног позоришта из Ниша.

Ромчевићевићев комад долази из стварности коју живимо, у којој влада мешавина популизма, корупције и нискости сваке врсте.
Густав је крив за све, на основу цртаног филма, у режији Кокана Младеновића и у продукцији Позоришта „Костолањи Деже” из Суботице.

Инспирисана познатим мађарским цртаним филмом, представа о малом човеку који се искључиво бави сопственим светом, прилагођава се невољама пристајући на понижења, увек спреман за бекство уместо за битку.
Тартиф, по тексту Жан Баптист Поклен Молијера, у режији Игора Вука Торбице и у копродукцији Народног позоришта из Сомбора и Српског народног позоришта из Новог Сада.

Сценска деконструкција класичне Молијерове комедије која истражује лицемерство као суштинску болест савременог друштва.

Представа у част награђених:
Арт, Јасмине Резе, у режији Алисе Стојановић и у продукцији Позоришта Атеље 212 из Београда
Арт поново на сцени.

Небојша Брадић, селектор

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ 2019.

Комедија је вечно млада
Такмичарски програм 48. Фестивала Дани комедије

1. „Ноћна стража“ по тексту Федора Шилија, у режији Бориса Лијешевића и у продукцији Позоришта Атеље 212 из Београда
Водвиљ „Ноћна стража“ шампањски светлуцаво доноси тридесете године прошлог века и у њима Београд који је хтео да буде свет. Вођена сигурном режијом и убедљивом игром ансамбла Атељеа 212, са бројним каламбурима кроз које пролазе јунаци мотивисани жељом за успехом и похлепом, представа која забавља и разгаљује.

2. „Тенор на зајам“ по тексту Кена Лудвига, у режији Оље Ђорђевић и у продукцији Народног позоришта Сомбор
„Тенор на зајам“, фарса прослављеног бродвејског аутора, вешто комбинује музику и физичку акцију, а све то „иза кулиса“ наступа интернационалне оперске звезде. Поштујући јасне жанровске одреднице ансамбл сомборског позоришта игра спретно и духовито.

3. „Шупљи камен“ по тексту Николаја Кољаде, у режији Татјане Мандић Ригонат и у продукцији УК „Вук Караџић“из Београда
Сентиментална комедија чеховљевске провенијенције показује колико људи греше када мисле да старост није време за љубав. Поетична и искричава, „Шупљи камен“ је представа магије и емоције у којој посвећено играју четворо доајена нашег позоришта.

4. „Женидба“ по тексту Н. В Гогоља, у режији Милана Караџића и у копродукцији Народног позоришта Приштина и Српског народног позоришта Нови Сад
Трагикомедију „Женидба“ ансамбл представе игра допадљиво и са пуно фарсичних елемената. Исмевајући аномалије и девијације руског друштва Гогољевог времена, представа потврђује да је Гогољ и даље наш савременик.

5. „Укроћена горопад“ по тексту Вилијема Шекспира, у режији Оље Ђорђевић и у продукцији Народног позоришта Суботица
Још једном се потврђује да је Шекспир наш савременик. У „карневалској“ атмосфери педесетих година двадесетог века, редитељка и суботички ансамбл се поигравају са нормама које би требало да воде срећи појединаца. Ништа није онако како на први поглед изгледа, а „чуда“ се, ипак, догађају.

6. „Љубав у Савамали“ по тексту Ивана М. Лалића, у режији Дарјана Михајловића и у продукцији Звездара театра из Београда
Бавећи се једном од најважнијих тема нашег времена – избеглиштвом, представа „Љубав у Савамали“, прича једну могућу причу о савременом Ромеу и Јулији, комбинујући мелодрамске и комичне поступке. Љубав, упркос друштвеним и политичким препрекама, води срећном исходу.

7. „Балкански шпијун“ по тексту Душана Ковачевића, у режији Татјане Мандић Ригонат и у продукцији Народног позоришта Београд
Измештање радње Ковачевићеве „урнебесне трагедије“ у наше време уноси нове мотиве у већ класичан Ковачевићев текст. Увођење медијског и кабаретског коментара, дописивања и актуализација, учинили су да „Балкански шпијун“ и даље „потказује живот“. Игра глумачког ансамбла је главни адут ове представе.

Небојша Брадић, селектор

47. Дани комедије, 20. март - 27. март 2018. године
Комичне трагедије нашег времена

На програму 47. „Дана комедије“ преовлађују црне комедије, представе које се понекада налазе на граници комичног и трагичног израза. Селекција фестивала је резултат понуђених дела. Програм не може бити одраз имагинарне продукције, већ је (субјективно) огледало постојеће. А ова позоришна сезона у Србији нам није донела много комедија, још мање квалитетних. Изван групе изабраних представа за овогодишњи фестивал, било је још неколико понуђених комедија, али њихове укупне вредности нису биле на задовољавајућем нивоу. Зато сам се у пар случајева одлучила за представе које су у целини квалитетније, иако нису чисте комедије, пре него за представе које су квалитативно много слабије, а јесу чистије комедије. Ту пре свега мислим на суботичку представу „Август у округу Осејџ“, па и на кикиндску „Смрт човека на Балкану“. Иако вероватно неће изазвати провале смеха, оне имају довољно елемената комичног, да би се квалификовале за учешће на фестивалу смеха. Имајући ово у виду, поднаслов фестивала је: Комичне трагедије нашег времена.

Представе на овогодишњим „Данима комедије“ се баве савременим темама, смешно и тужно су огледало наших живота. Оне разбијају балканске стереотипе, критички посматрају свеприсутни утицај технологија, друштвених мрежа и виртуалних комуникација, анализирају друштвене разлике, као и дубински нарушене породичне односе. Ликови ових представа извесно не живе у благостању, услови њихових егзистенција су далеко од задовољавајућих, али они ипак не одустају од покушаја да их учине лагоднијим. Можда овај низ комично трагичних представа не може да промени свет у коме живимо, али их извесно чини прихватљивијим.

„Урнебесна трагедија“, текст Душан Ковачевић, режија Марко Манојловић, Атеље 212
Радња представе „Урнебесна трагедија“ редитеља Марка Манојловића се дешава 1989. године, када је Душан Ковачевић написао ову трагикомедију о накарадним породичним односима, дубинском неразумевању, самоћи. Вешти глумци Атељеа 212 театрално граде трагикомично огледало живота. Оно је апсурдно, доноси искривљене призоре из подивљалог света, метастазиране луднице, простора ни на небу ни на земљи. Познати ликови директора позоришта, његовог оца одбеглог из луднице, сина који од тог свеприсутног лудила бежи у свој свет и осталих, упечатљиво одражавају балканску стварност. Слика света који стварају подсећа на онај парадоксалан слоган - ко овде не полуди, тај није нормалан.

„Смрт човека на Балкану“, текст и режија Мирослав Момчиловић, Народно позориште Кикинда
Представа је настала према истоименом филму редитеља Мирослава Момчиловића који је и редитељ ове представе. Радња прати догађаје након самоубиства усамљеног композитора, у једном стану. Након овог трагичног догађаја, у стан покојника упадају комшије, а затим и агенти некретнина, представници погребних предузећа, полиција, хитна помоћ. Ова ситуација је плодно тло за духовито разрачунавање са балканским менталитетом, малограђанштином, комшијским односима, сложеношћу значења срдачности балканског човека. Она такође одражава хаотичност друштвеног система, нефункционисање основних служби. Игра глумаца је врло сведена, скоро реалистичка, док се црни хумор пробија у околностима изражене сценске напетости.

„Аматери“, текст Боривоје Радаковић, режија Андреа Ада Лазић, Народно позориште Бора Станковић, Врање
Једна од две чисте комедије на овогодишњем репертоару „Дана комедије“. Радња прати два пријатеља, Шарета и Гргу, који снимају порно филм у стану Гргине тетке, са идејом да зараде много новца. Ангажују пријатеља Нецеа за главног глумца и проналазе раскошну проститутку Јасе, као главну глумицу. Урнебесна комедија може да почне. Игра глумаца је брза и театрална, са састојцима слепстика, попут комичног саплитања о саксију са цвећем. Глумци играју на локалном дијалекту, што изазива додатна комична значења. У позадини се назире реалност друштвене ситуације, тегобе незапослености или ниских примања, али их и у овој комедији нађачавају одлучне тежње ка бољем животу.

„Август у округу Осејџ“, текст Трејси Летс, режија Александар Божина, Народно позориште Суботица
Представа „Август у округу Осејџ”, настала према савременом црнохуморном тексту америчког писца и глумца Трејсија Летса, у режији Александра Божине, доноси слојевито и бурно ископавање мрачних породичних тајни. Окупљање породице Вестон, поводом сахране оца фамилије, ослобађа духове и уклања тепих који је прекривао нагурано ђубре из њихових живота. Породични односи су овде полазиште за конкретно и метафоричко изражавање метастазираног карцинома у савременом друштву. Изузетни суботички глумци, допуњени изванредном новосадском глумицом Горданом Ђурђевић Димић, у главној улози мајке Вајолет Вестон, сугестивно трагикомички граде пуноћу ликова. Они се спретно буне против дубинског индивидуалног и друштвеног лицемерја, лажи на којима почивају породице, као и читав систем.

„Флорентински шешир“, текст Ежен Лабиш, режија Даријан Михајловић, Позориште Бошко Буха
Другу чисту комедију на овогодишњем фестивалу, Лабишов водвиљ из деветнаестог века, редитељ Даријан Михајловић на сцену позоришта Бошко Буха поставио је формално врло раскошно. Овај „Флорентински шешир“ је визуални и музички спектакл који заводи публику снагом форме. У игри ансамбла се издваја Горан Јевтић као цвећар Нонанкур који удаје своју ћерку. Он је енергични, тврдоглави сељак који трапаво покушава да сакрије своје порекло. Комички су врло успешна решења његовог жуљања ципеле, као и вукљања повећег рузмарина. Упечатљива је и појава његове хорде бангавих сватова. Са њима се на сцену уводи тема друштвених подела на село и град, народ и елиту. У тим моментима, овај водвиљ добија и блага друштвено-критичка значења.

„Мој деда је аут“, текст Душан Јанковић, режија Ђурђа Тешић, Београдско драмско позориште
Јанковићева комична драма расплиће животе три генерације једне фамилије који одражавају препознатљиве балканске породичне трзавице, али и друштво у сурово хаотичној транзицији. У позадини драмских догађаја који се баве могућношћу слободних избора, деликатно и провокативно се огледа друштвена стварност - корумпираност високог образовања, преплављеност свакодневнице тривијалностима, као и важност виртуалне реалности. Представа „Мој деда је аут“ је успешна због упадљиве савремености, надахнуте игре глумаца, непретенциозно функционалне режије, као и убедљвог трагикомичког приступа у тумачењу савременог живота. Комичка питкост игре у спрези са опором горчином ишчупаном из наше стварности, гради простор продорне драматичности са два лица која наизменично освајају публику.

„Сумњиво лице“, текст Бранислав Нушић, редитељ Андраш Урбан, Народно позориште у Београду
Полазећи од Нушићевог „Сумњивог лица“, продорне политичке сатире о власти, али и водвиља гогољевског хумора, Урбан је на сцену довео његово радикално, постдрамско читање. Реч је о урбановски ироничној и бруталној верзији „комада са пуцањем и певањем“, трилерској драми са ароматичним зачинима комике. Редитељ је потиснуо водвиљске, плиће састојке Нушићеве гогољијаде, избацујући у први план њено тамно наличје. Истањена су комична, безазлена значења глупавости провинцијских службеника, док је изоштрена њихова злоћудна суровост. У центар пажње су прогурани мотиви улизиштва, страха од егзистенцијалне несигурности, као и слепе послушности систему - карактеристике нашег времена.
др Ана Тасић
Селектор фестивала, театролог и позоришни критичар

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ 2017.

Селекторка 46. Фестивалa „Дани комедије“, др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар “Политике”, саопштила је одлуку о такмичарској селекцији предстојећег 46. Фестивала “Дани комедије”

“Трагикомедије нашег времена”
Од погледаних четрдесет представа, направила сам избор од седам изузетних комедија, искључиво вођена критеријумима њиховог укупног сценског квалитетета и комичких вредности. На овогодишњем програму “Дана комедије” преовлађују представе српских аутора, чак шест су написали домаћи писци, при чему је реч о праизведбама њихових текстова. Ови аутори припадају различитим генерацијама, од Душка Ковачевића, преко Небојше Ромчевића, Светислава Басаре и Мирољуба Недовића, до Дуње Петровић.
Све представе су у погледу тема које третирају врло савремене, оне (траги)комички одражавају живот у савременом свету, у локалном и глобалном погледу, често их преплићући. Изабране представе су огледало нагомиланих тензија у друштву, баве се питањем останка или одласка из земље, животних околности емиграната, страховима од тероризма, ксенофобијом, прекомерним утицајем политике на свакодневни живот, друштвеном корупцијом и лажним моралом. Хумор у њима је горак, обојен тамним тоновима. Има лице и наличје, потврђујући сложеност жанра комедије који је кроз историју позоришта постојано откривао своја вишеслојна значења. Комика у свим изабраним представама није површна, није средство једнодимензионалног забављања, већ је двосмислена, аналитичка, провокативна. Све комедије граде изазован однос према околностима у којима живимо бирајући пут који не одводи од стварности, већ пут обрачунавања са њом, духовит и интригантан. Имајући све ово у виду, јагодински „Дани комедије“ ове године имају поднаслов „Трагикомедије нашег времена“.

Програм 46. “Дана комедије”
„Пасивно пушење“, текст Небојша Ромчевић, режија Егон Савин, Звездара Театар, Београд
Радња ове савремене, грубе, политички упадљиво некоректне и апсурдне комедије неспоразума, дешава се на париском аеродрому, где службеници приводе Србина Радишу због сумње да је терориста. Ово полазиште је плодно тло за комички убедљиво разобличавање низа проблема који потресају живљење у Србији на путу за ЕУ. Од мукотрпног састављања краја са крајем, преко ограничења политике и дубоко укорењене друштвене корупције, до глобалних потреса због тероризма и емиграната. Хумор се изводи из наших свакодневних живота, познатих ситуација борбе за преживљавање, и преводи се у грубље, оштро комичне сцене које нам доносе одушак од такве свакодневнице.

„Док те ја храним и облачим“, ауторски пројекат Оље Ђорђевић, драматургија Даница Николић Николић, Позориште младих, Нови Сад
Документаристички утемељен текст и представа „Док те ја храним и облачим“ баве се темом родитељства, рађања и подизања деце у Србији. Представа је едукативна и забавна, мултимедијална и интерактивна, фрагментарне је структуре, са укљученим сонговима и видео материјалима. Трагикомичног стила игре, она горко комично одражава живот у нашем друштву. Полазећи од теме родитељства, аутори се интригантно баве и ширим друштвеним проблемима - огромним утицајем нових медија у друштвеном животу, спутавајућим патријархалним очекивањима, као и даље актуелним питањем останка или одласка из земље.

„Ревизор за југоисток“, текст Светислав Басара, режија Марко Торлаковић, Шабачко позориште
Полазећи од Гогољевог „Ревизора“, Басара је написао савремену политичку гротеску о власти у Србији, о друштву чији су руководиоци у паници због доласка ревизора из Европске уније, па наврат-нанос покушавају да створе утисак о уређеном систему. Њихови приоритети пред ревизором постају сакривање распада у свим сферама друштва, корупције, као и партијске поделе власти, односно свеприсутне праксе партијских прелетача зарад останка на власти. Стил игре је бруталан, директан, немилосрдан, провокативан. Актери су обучени у грубу садо-мазо одећу, док је сценски простор индикативно оивичен бодљикавом жицом. На тај начин се и на визуалном плану заокружују критичка значења представе, стилски оштри, сатирични призори из наше стварности крцате противуречностима. Ова представа је гогољевски искривљено огледало судара различитих политичких токова у нашем друштву, од грлате борбе за очување Косова, до наметања одржавања геј параде.

“Хор „бечких“ дечака“, текст Мирољуб Недовић, адаптација и режија Ирфан Менсур, – у продукцији Yugoart, Београд (игра се у театру Carte Blanche Земун)
Радња ове црне комедије се дешава у ћумезу у Бечу, у подруму без прозора, са једним креветом који на смену користе Вуле и Аца, емигранти у годинама из Србије. Они су се ту нашли из очајања, у потрази за бољим животом јер их је у Србији однео вихор транзиције. Изгубили су посао у привативизованим фирмама и били осуђени на нови почетак, без много перспективе. Кроз живот у нехуманим условима и рад на бечком градилишту води их Џони, гастарбајтер са искуством. Ови оквири су плодно тло за урнебесно разигравање проблематике живота у туђини, бављење темом пролазности и носталгије према дому, али и на критичко освртање на нашу недавну политичку историју, апсурдне промене у последњих двадесетак година. Глумци Предраг Ејдус, Бода Нинковић и Ирфан Менсур са изузетном вештином граде свет измучених остарелих бораца за живот који у емиграцији деле смешно-тужне тренутке и у заједништву црпе снагу за опстанак.

„2 у 1“, текст Реј Куни, режија Петар Јовановић, Народно позориште Суботица
Радња урнебесне комедије Реја Кунија, једног од најуспешнијих наследника Жоржа Фејдоа, заснована је на фарсичним заврзламама и вишеструким брачним прељубама. У тај основни питки ток радње је утиснута и проблематика лажног морала владајућих политичара са двоструким стандардима, па тако и ова комедија има друштвено-критички слој значења. У суботичкој представи су посебно наметнути актуелни проблеми са избеглицама, питања њихове асимилације, што је провокативно и комички спретно остварено. Бројни неспоразуми у комуникацији актера избијају због емигранта који не зна домаћи језик. А исплетена тематика љубавних и политичких токова има метафоричка значења – преваре у браковима политичара су и одраз њиховог општег односа према друштву.

“Удај се мушки“, текст Дуња Петровић, режија Марија Липковски, Центар за интерактивну уметност - Испад, Београд
Ово је такође савремена комедија са певањем чија се радња одвија у оквирима припреме за венчање, где се трагикомички одражава истинита слика нашег друштва. Она је огледало општег лова у мутном, принуђености на сналажење у околностима приличног расула где у први план избијају муфљузи. И ова представа у другом плану третира проблем одласка младих и способних људи из наше земље, због незавидних околности живота у домовини. Кроз комедију ситуације и односе између три блиска пријатеља који оснивају фантомску агенцију за организацију свадби, аутори се баве и темама односа међу половима, нарушених, промењених традиционалних релација између мушкараца и жена. У специфичној форми комедије са певањем која шири оптимизам, наличје представе открива тамну слику друштва.

„Хипноза једне љубави“, текст и режија Душан Ковачевић, Звездара театар, Београд
Најновији комад Душана Ковачевића је бајковита мелодрамска гротеска која се у основи бави проблемом одласка младих људи из земље. Радња се дешава на напуштеној планини, у надреално постављеним околностима преплављујуће беде. Јаки зачини фантастике прате препознатљиве Ковачевићеве ликове, кљакаве чланове две крње породице чија су деца отишла у бели свет у потрази за стабилнијим животом. Протагониста Ранко се вуче са штаком, његова жена Соја пати се са штапом, војном лекару Васи је непокретан врат, а његов син Драги не може да говори. Њихови физички недостаци су јака комичка средства, извори ситуационе комике, али су и изражајне метафоре болесног друштва. Ковачевић тмурну друштвену реалност преобликује у трагикомички питкију, подношљивију позоришну стварност, црнохуморно огледало система (без)вредности.

др Ана Тасић
Селектор фестивала, театролог и позоришни критичар „Политике

Фестивал ,,Дани комедије'' и Културни центар Јагодине саопштили су данас да ће стручни жири 46. Фестивала радити у следећем саставу:

1. Др Мирослав Радоњић – директор Стеријиног позорја – председник жирија
2. Даница Максимовић – драмска уметница из Београда – члан жирија
3. Марија Вулић - уредница ликовног програма у Културном центру – члан жирија, представник Града домаћина

Selektorka 45. festivala Dani komedije, Ivana Vujić, rediteljka i redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, saopštila je odluku o takmičarskoj selekciji predstojećeg 45. festivala Dani komedije.

Prenosimo obrazloženje:

КОМЕДИЈА, НАШ САВРЕМЕНИК

ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ, НАШ ВЕЛИКИ КОМЕДИОГРАФ, ГЛЕДАЈУЋИ ,,КЛАУСТРОФОБИЧНУ КОМЕДИЈУ“ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА, МЕЛАНХОЛИЧНО БИ СЕ ОСМЕХНУО И РАСЕЛОВСКИ ПРИМЕТИО ,,УКОЛИКО ЧИНИМО ДОБРО БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ШТО ТАКО НЕ ДОСЕЖЕМО СРЕЋУ, ОНДА И НИЈЕ ВАЖНО ШТО СМО НЕСРЕЋНИ“. АЛХЕМИЈУ КОМЕДИЈЕ ЧИНИ ЊЕНА ИСЦЕЛИТЕЉСКА МОЋ. У СВЕТУ У КОМЕ ВЛАДАЈУ КАРТЕЛИ ПРОДАВАЦА ОРУЖЈА, ХУМОР ЈЕ ПОСТУПАК КОЈИМ СЕ БОРИ УГРОЖЕНО ЈА, НЕ СУЗЕ. МОНТЕЊ НАМ МУДРО ПОРУЧУЈЕ ,,ЖИВОТ ЈЕ ЗА ОНЕ КОЈИ ОСЕЋАЈУ - ТРАГЕДИЈА, ЗА ОНЕ КОЈИ МИСЛЕ - КОМЕДИЈА“. КОМЕДИЈЕ КОЈЕ ЧИНЕ ИЗБОР ОВОГОДИШЊЕ СЕЛЕКЦИЈЕ ФЕСТИВАЛА ПРЕДСТАВНИЦИ СУ СЛОБОДНОГ МИШЉЕЊА И НАДЕ ДА ЋЕ РАЗУМ САВЛАДАТИ СТРАСТИ, АЛИ ДА ГРАЂАНСКА СЛОБОДА ДАНАС НЕЋЕ БИТИ СЛОБОДА ТРЖИШТА. ИЗМЕЂУ ТРИДЕСЕТ И ДВЕ ПРЕДСТАВЕ КОЈЕ СУ ПРЕГЛЕДАНЕ ТРАГАЛО СЕ ЗА КОМЕДИЈОМ КОЈА ЈЕ НАШ САВРЕМЕНИК, ЗА ХУМОРОМ КАКО ИСИДОРА СЕКУЛИЋ КАЖЕ ,,КОЈИ ЈЕ ФИНА И ПРЕФИНА УМЕТНИЧКА СУШТИНА ПРИ СУПРОТНОМ КРАЈУ, АЛИ НА ИСТОЈ ОСОВИНИ СА ТРАГИКОМ.“ КОМЕДИЈЕ КОЈЕ СУ ИЗАБРАНЕ, ЊИХ СЕДАМ, ПРЕДСТАВЉАЈУ ОНО ШТО НАМ ЈЕ ДАНАС ПРЕКО ПОТРЕБНО, А ТО ЈЕ ОНО НА ШТА НАС ЈЕ УПУЋИВАО ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ - КОМЕДИЈА КОЈА СПАЈА ИСЦЕЛИТЕЉСКУ УЛОГУ ПОЗОРИШТА СА ЊЕГОВОМ ОБРАЗОВНОМ ФУНКЦИЈОМ. И ЗАТО, ВЕЗУЈМО СВЕТ, НЕ РАСПАРЧАВАЈМО ГА, ХУМОРОМ СЕ БОРИМО ЗА БЕСКОНАЧНУ ЦЕЛОВИТОСТ ЖИВОТА, САГЛЕДАЈМО СЕБЕ У ВРЕМЕНУ ИСКУШЕЊА И ПОСТАНИМО СОПСТВЕНИ САВРЕМЕНИЦИ КОЈИ СЕ НЕ БОЈЕ СОПСТВЕНОГ СТИДА.

1. „РОДОЉУПЦИ“ - ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ - НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ БЕОГРАД, РЕЖИЈА АНДРАШ УРБАН
ПРЕ ВИШЕ ОД 150 ГОДИНА ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ ГРАДИ ОВУ СВОЈУ ТРАГИКОМЕДИЈУ СА ЖЕЉОМ ДА ИСЦЕЛИ АЛИ И ДА ОБРАЗУЈЕ СРПСКИ НАРОД. ЕВО НАС ДАНАС, 210 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ОВОГ ИСТИНСКОГ РОДОЉУБА, ВЕЛИКОГ ПИСЦА И СРПСКОГ ПРОСВЕТИТЕЉА. ЊЕГОВ КОМАД ,,РОДОЉУПЦИ“ ЧИНИ НАМ СЕ КАО ДА ЈЕ ПИСАН САДА. ОВО ВЕСЕЛО ПОЗОРЈЕ ОТКРИВА НАМ НАШУ ТЕГОБНУ НЕПРОМЕНЉИВОСТ И ЕГОИЗАМ. ПРЕДСТАВА ОШТРОГ РЕДИТЕЉСКОГ ПОСТУПКА АНДРАША УРБАНА, СКУПНЕ ИГРЕ АНСАМБЛА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, ВЕЛИКЕ ЕНЕРГИЈЕ, САВРЕМЕНОГ ПРИСТУПА И РАЗАРАЈУЋЕ И ИСЦЕЉУЈУЋЕ ИСТИНЕ.

2. „ОДУМИРАЊЕ МЕЂЕДА“ БРАНКО ЋОПИЋ, АДАПТАЦИЈА И СОНГОВИ ОЛГА ДИМИТРИЈЕВИЋ, РЕДИТЕЉ НЕМАЊА РАНКОВИЋ - НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ УЖИЦЕ
МАЛО ЈЕ ПОЗНАТО ДА ЈЕ ЋОПИЋ ПИСАО И ДРАМЕ. ПРЕД НАМА ЈЕ ДРАМАТУРШКИ ВРСНА АДАПТАЦИЈА ОЛГЕ ДИМИТРИЈЕВИЋ, ЖИВОПИСНИ ЋОПИЋЕВСКИ ЛИКОВИ, МЕНТАЛИТЕТ ФИЛОЗОФИЈЕ ПАЛАНКЕ КОНСТАНТИНОВИЋА, КОРУМПИРАНОСТ ВЛАСТИ И ПРЕСТУП МЕЂЕДА. СКЛАДНА ИГРА АНСАМБЛА УЖИЧКОГ ПОЗОРИШТА, ТАЧАН РЕДИТЕЉСКИ РУКОПИС, СТВАРА ПРЕДСТАВУ У КОЈОЈ СЕ НАШ САВРЕМЕНИК БРАНКО ЋОПИЋ САСТАЈЕ СА НАШИМ САВРЕМЕНИКОМ АЦОМ ПОПОВИЋЕМ.

3. „ЈЕЛИСАВЕТИНИ ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ МОЛЕРА“ МИЛАН ЈЕЛИЋ, РЕДИТЕЉ МАРКО МИСИРАЧА, КЊАЖЕВСКО СРПСКИ ТЕАТАР КРАГУЈЕВАЦ
ОВАЈ ТЕКСТ ИЗ 70 ДЕСЕТИХ ГОДИНА, РЕДИТЕЉ МАРКО МИСИРАЧА ВЕШТО СМЕШТА У САВРЕМЕНИ СВЕТ РИЈАЛИТИ ШОУ ПРОГРАМА И ЊЕГОВИХ ТАКМИЧАРА И ПОБЕДНИКА. ПИТАЊЕ ИДВИДУАЛНОГ И ЈАВНОГ ИСПИТУЈЕ КРОЗ ТРАГИКОМИЧНИ ЗАПЛЕТ, ВЕОМА ПОСВЕЋЕНА ИГРА ГЛУМАЦА КРАГУЈЕВАЧКОГ ПОЗОРИШТА УВОДИ НАС У РЕЛЕВАТНИ ПОЗОРИШНИ ДОГАЂАЈ.

4. „ПРС`О“, REMI DE VO, РЕДИТЕЉКА ОЉА ЂОРЂЕВИЋ, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ТОША ЈОВАНОВИЋ ЗРЕЊАНИН
ОВАЈ САВРЕМЕНИ ФРАНЦУСКИ ВОДВИЉ КОЈИ ЈЕ ПРЕВЕДЕН СПЕЦИЈАЛНО ЗА ЗРЕЊАНИНСКО ПОЗОРИШТЕ ПРЕДСТАВЉА ТРАГИКОМИЧНУ ФАРСУ КОЈА ИСТРАЖУЈЕ МЕСТО ПОЈЕДИНЦА У СВЕТУ ЛИБЕРАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА, ЉУБАВНЕ ПРЕВАРЕ ПОВЕЗАНЕ СУ СА ДРУШТВЕНИМ ПРЕВАРАМА. ОЉА ЂОРЂЕВИЋ КОЈА ДОСЛЕДНО НЕГУЈЕ КОМЕДИЈУ И КОМИЧНО У СВОЈИМ РЕЖИЈАМА, СА НАДАХНУТИМ АНСАМБЛОМ ЗРЕЊАНИНСКОГ ПОЗОРИШТА ГРАДИ ВОДВИЉ КАО СМИСАО НАШЕГ ЖИВОТА.

5. „КИДАЈ ИЗ МОЈЕ КУХИЊЕ“ - REJ I MAJKL KUNI, РЕДИТЕЉКА АНДРЕА АДА ЛАЗИЋ, ШАБАЧКО ПОЗОРИШТЕ
КОМЕДИЈА РЕЈА И МАЈКЛА КУНИЈА У РЕЖИЈИ АНДРЕЕ ЛАЗИЋ И ИЗВОЂЕЊУ АНСАМБЛА ШАБАЧКОГ ПОЗОРИШТА ДОНОСИ ТРАВЕСТИРАНУ СТВАРНОСТ У КОЈОЈ СЕ МОЖЕ ДЕКОНСТРУИСАТИ СВАКИ СЕГМЕНТ ДРУШТВА, ПА ЧАК И ИСТИНА. НАДАХНУТА ИГРА АНСАМБЛА, ОШТРИНА ЖАНРА И ВЕРА У ТРАВЕСТИЈУ ОДЛИКЕ СУ ОВЕ КОМЕДИЈЕ.

6. „РАЗБИЈЕНИ КРЧАГ“ HAJNRIH FON KLAJST, РЕДИТЕЉ ИГОР ВУК ТОРБИЦА, ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ, БЕОГРАД.
ПИТАЊЕ ПРАВДЕ И ДРУШТВЕНЕ ХИЈЕРАРХИЈЕ КАО И СЛОБОДЕ ГРАЂАНА ИСТРАЖУЈЕ ОВАЈ ИЗВРСНИ КЛАЈСТОВ ТЕКСТ У КОМЕ ИЗУЗЕТНЕ ГЛУМАЧКЕ КРЕАЦИЈЕ ОСТВАРУЈЕ ЧИТАВ АНСАМБЛ. ВРЕДНО РЕДИТЕЉСКО И ГЛУМАЧКО ИСТРАЖИВАЊЕ У ПРОСТОРУ ЖАНРА И ПОЕТИКЕ ИЗВОЂЕЊА ДОВОДИ ДО СУСРЕТА ХАНРИХА КЛАЈСТА И БЕРТОЛТА БРЕХТА.

7. „КЛАУСТРОФОБИЧНА КОМЕДИЈА“ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА, РЕДИТЕЉ ДАРКО БАЈИЋ, ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР, БЕОГРАД
„КЛАУСТРОФОБИЧНА КОМЕДИЈА“ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА ЈЕ ТРАГИКОМЕДИЈА КОЈА ЈЕ НАСТАЛА ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА, А ДАНАС НАМ СЕ ЧИНИ ДА ЈЕ УПРАВО НАПИСАНА. ОДЛИЧНЕ ГЛУМАЧКЕ КРЕАЦИЈЕ, ТЕКСТ ВЕЛИКЕ КОМЕДИОГРАФСКЕ ДУБИНЕ, ВЕЗА ЖИВОТА И ПОЗОРИШТА У КОМЕ КОВАЧЕВИЋ УСПЕВА ДА ПОЗОРИШТЕ ПОТКАЗУЈЕ ЖИВОТ, ЗАТВАРА КРУГ ОВОГОДИШЊЕГ ФЕСТИВАЛА.

СМЕХ, ВЕЧНО ЖИВ!
Реч селекторке 44. Фестивала, редитељке и редовне професорке ФДУ, Иване Вујић

Смех је завера. Француски филозоф Анри Бергсон каже: „Смех је врста друштвеног геста, казне за крутост друштва. Величина комедије лежи у томе што је она ближа стварном животу него драма. Ништа као комика не може унети разноликост и кретање у монолитну стварност. Хумор је поступак којим се угрожено ЈА брани од увреда које му наноси спољни свет. Хумор је превласт над реалном ситуацијом.“ И зато у времену планетарне кризе 40 представа које су виђене за селекцију Фестивала комедије у Јагодини пре свега значе победу живота над кризом. Током 2014. године, у години прославе 150 годишњице рођења Бранислава Нушића, остварен је велики број представа које су настале по текстовима или као монтаже различитих текстова овог нашег једног од највећих комедиографа. Оно што је узбудљиво и пажње вредно је то да већином редитељи млађе генерације и млади редитељи и њихови ансамбли постављају Нушића и његово дело са пажњом и да се у њиховом заједничком ходу са Браниславом Нушићем 2014. њима придружују и Бертолт Брехт и Ежен Јонеско. У већини представа које су виђене, а у свима које су ушле у селекцију, Нушић је наш савременик. Његова иронија и комика обогаћује се сонговима који су побуна против дехуманизованог, криминогеног, корумпираног, похлепног друштва. За разлику од ренесансне комедије која умирује, улепшава, а оне који су тужни увесељава, избор представа фестивала комедије у Јагодини 2015. представља савремену комедију која не умирује већ узнемирава човека који је заробљен и окован транзиционим мукама друштва и рационалитетом савремене цивилизације. Хумор садржи критички дух и то је једина могућност којом располажемо да бисмо били на одстојању наше нелагоде постојања. Постати свестан онога што нас плаши и смејати се томе значи загосподарити страхом. И зато - Живео смех!

1. „Мистер долар“ – Народно позориште Суботица, режија Снежана Тришић
Целокупни ансамбл српске драме Народног позоришта Суботице, у адаптацији Нушићевог текста који су извршили драматург Димитрије Коканов и редитељка Снежана Тришић, постаје Нушићевско Брехтовски политички комад у коме и Нушић и Брехт поручују: Истина је конкретна!

2. „Постмодерни кабаре доброг војника Швејка“ – Шабачко позориште по Јарославу Хашеку, адаптација и режија Александар Лукач.
И у овој представи пред нама је читав ансамбл једног српског позоришта. У овом антиратном кабареу мењајући жанрове комедије, кабареа, гротеске, гињола, Александар Лукач и анасамбл Шабачког позоришта остварају скупност игре и изузетну дилатирану енергију.

3. Ежен Јонеско „Ћелава певачица“ – Атеље 212, редитељка Исидора Гонцић.
Ова Јонескова трагична фарса представља и доводи на фестивал младе глумце са Факултета драмских уметности и младу редитељку Исидору Гонцић. Игра ових младих глумаца, истичем улогу Анђеле Јовановић, је генерацијска побуна против света који је изгубио своју метафизичку димензију и срља у ирационално самоуништење. Овом представом Фестивал представља подмладак позоришта Србије коме тек припадају дуги дани позоришта и фестивала.

4. „Потпуно скраћена историја Србије“ – Позориште младих Нови Сад. Аутори текста драматуршкиња Маја Пелевић и драматург Слободан Обрадовић и редитељка Оливера Ђорђевић уз веома вредан ансамбл Позоришта младих из Новог Сада смех проналази у анатомији нашег менталитета који се чини толико дуго непромењивим.

5. Бранислав Нушић „Власт“ – Народно позориште Зрењанин, редитељ Душан Петровић.
И ова представа настаје као рад великог ансамбла Народног позоришта „Тоша Јовановић“. Редитељ кроз елементе стенд ап комедије и кабареа истражује тему власти, тему која се од Нушићевог доба до данас нажалост не може заобићи, а изгледа да се њена суштина не мења.

6. „Рођендан господина Нушића“ – Звездара театар, аутора Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић.
Већ деценијама живимо у друштву у којем је неопходно постављати на сцену било који Нушићев комад. Наш велики драмски писац Душан Ковачевић кроз свој нови комад анализира Нушићеву комедију као покушај победе над недаћама и несигурностима на којима почива историја Србије. Изузетна глумачка креација Драгана Петровића и Бранислава Лечића.

7. „Доктор Нушић“ – Народно позориште Сомбор и Крушевачко позориште у копродукцији, редитељ Кокан Младеновић.
Кокан Младеновић са одличним ансамблом Сомбора и Крушевца, предвођен Браниславом Нушићем креће на пут представе и током овога пута сусреће Бертолта Брехта и сви нам они говоре гласно: „Упалите сва светла! Пустите нас да сањамо у јасноћи!“

Нова селекторка Фестивала ,,Дани комедије“ по одлуци уметничког директора ове значајне културне манифестације Добрице Милићевића, је редитељка и редовна професорка ФДУ, Ивана Вујић.

Ивана Вујић је рођена 1959. у Београду, где се школовала и завршила позоришну режију на Факултету драмских уметности. Потом се усавршавала у Паризу на Сорбони, у Институту за позоришна истраживања и у уметничкој школи у Њујорку. Као редитељ поставила је 85 позоришних представа по текстовима Шекспира, Вебстера, Сартра, Бекета, Јонеска, Стерије Поповића, Аце Поповића…

Била је уметнички директор Битеф Театра од 1990. до 1997. године, селектор позоришног програма Белефа, оснивач Фринге урбаног фестивала. Основала је Бетон хала театар, простор у коме студенти и млади људи имају могућност да пробају немогуће. Једном од највећих награда сматра прилику за рад с децом са посебним потребама и рад са студентима на Факултету драмских уметности. Говори енглески, немачки и француски језик.

Изложба "Мија Алексић - Бити глумац", посвећена легендарном српском позоришном, филмском и телевизијском глумцу Милосаву Мији Алексићу (1923-1995) биће отворена је 20. марта у јагодинском Културном центру у сусрет отварању 44. фестивала Дани комедије.

Изложбу “Мија Алексић - Бити глумац”, аутора Бобана Стефановића, реализовао је Културни центар Горњи Милановац, у сарадњи са Алексићевом породицом, Народним позориштем у Београду, Радио-телевизијом Србије, Југословенском кинотеком, Народним музејем Крагујевац и Музејем позоришне уметности Србије.

Културни центар Јагодина и Фестивал Дани комедије позивају вас на први у низу пратећих програма 43. Фестивала. Реч је о концерту под називом "Духовитост, Хумор и Шала" који изводи Катарина Алексић, виолинисткиња, концерт мајстор Симфонијског оркестра РТС-а, уз клавирску пратњу Дине Чубриловић. На програму су дела Моцарта, Бетовена и Сибелијуса.Концерт ће се одржати 10. марта у 20 часова а улаз је слободан.

20.03.2012. Маскенбал у сусрет отварања фестивала